Партизан - Црвена звезда 0:2

Стадион: Партизана
Гледалац: 24.000
Судија: Милорад Мажић (Врбас)
Стрелци: Лазовић у 63. и Борха у 81. минуту.

ПАРТИЗАН: Стојковић, Иванов, Рнић, Аксентијевић, Волков, Камара (Смиљанић), Бабовић, Вукић (Илић), Томић, Марковић, Дијара (Нинковић).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Тошић, Максимовић, Вешовић, Младеновић, Мијаиловић, Миливојевић, Димитријевић (Каду), Евандро, Лазовић (Борха), Касалица (Милуновић).

Ово је Звезда. Зрело, паметно, ефикасно, срчано, бескомпромисно су голобради изабраници Роберта Просинечког одржали лекцију из тактике и борбености најљућем ривалу. Лазовић и Борха из два бега отклонили су све дилеме око другог путника у Нови Сад, на финале које се игра 16. маја.

Пре почетка меча по саставу тимова било је јасно да ће Црвена звезда првенствено осигурати свој гол, а онда преко брзоногих Лазовића и Касалице покушавати да угрозе гол ривала. Просинечки је оваквом поставком са четири везна играча изненадио ривала који је морао да јури заостатак који су на конто нашег тима у првом сусрету уписали Касалица и Милуновић.

Већ на самом старту суочен са резултатским дефицитом вечити ривал кренуо је у жестоке нападе. Већ у трећем минуту Волков је извео аут, бацио лопту дубоко у шеснаестерац где је скочио Иванов, али је Бајковић уз помоћ стативе успео да сачува гол. То је био сигнал нашим играчима да два гола предности из првог меча не треба да их успавају, па су момци у црвено-белим дресовима успоставили иницијативу и контролисали игру све до 15. минута када се противнички нападач Лазар Марковић нашао у идеалној шанси али је шутирао високо преко гола.

Приметно је било да је са Димитријевићем у првој постави Просинечки желео да осигура и добије примат на средини терена, и да је из контра напада покушавао да угрози гол ривала. Могао је Лазовић овај двомеч да реши већ у 26. минуту када је истрчао контру, избио сам пред Стојковића али у одсудном моменту није шутирао, па му је штопер Партизана избио лопту. До краја полувремена наши првотимци спустили су ритам игре и изузев ударца Дијаре после грешке у предаји Максимовића нису озбиљније угрозили предност нашег тима.

Други део отворио је Лука Миливојевић са два шута али резултат је остао исти са почетка меча. Није Партизан поштено припретио, и приметно је било да су наши момци изашли у наставак утакмице не само са жељом да изборе пласман у финале већ и да тријумфује. А тријумф је најавио Лазовић на истеку једног часа игре - побегао је и сјајно прошао Рнића, а затим протурио лопту испод Стојковића. Од тог тренутка све је било јасно, од 2032 клуба који су почели надметање у Купу Србије, финале ће играти Црвена звезда и Борац. Браво за нову, младу, енергичну Црвену звезду. Децо, сви смо уз вас!

И док се припремало славље Дијара је опет изашао као поражени у дуелу са Бајковићем, да би Борха, након одличне асистенције Милуновића, ставио тачку на упитник око коначног исхода. Ослободио се Колумбијац Иванова и погодио исто место као и Лазовић код првог гола. Грмело је са свих страна, Делије су пратиле ритам играча на терену. Или обрнуто. Није ни битно, и једни и други су били феноменални. Последњи звиждук судије Мажића означио је почетак великог славља.

Коначно имамо тим који испуњава очекивања. Испратили смо их да се пласирају у финале, а они су победили, убедљиво, заслужено, маестрално. Браво момци, и небо изнад нас је Звездано.

Видимо се 16. маја у Новом Саду.