– Ђоковић је најбољи тенисер света. Већ ове сезоне је остварио много, за разлику од његових највећих противника Федерера и Надала. Новак ме подсећа на Црвену звезду, пошто је из Београда и лудачки воли Србију – рекао је Бекер.
Шестоструки освајач грен слем титула, такође навијач Бајерна из Минхена.
_______________________________________________
Миле Дамњановић: Звезда је живот!
Колико дуго већ живиш у Америци и бавиш се боксом?
У Америци живим тринест година, боксом се озбиљно бавим пет година.
Да ли је развој у овом спорту један од разлога зашто си у Америци?
Не, ја овде студирам а боксом сам случајно почео да се бавим.
Да ли се бавиш још нечим осим бокса?
Фудбал сам играо за клуб од једанесте године. Прошао сам све селекције ФК Јунајтед 1996. Брат и ја смо заједно играли фудбал на Спалдинг Универзитету четири године. Фудбал је увек био мој први спорт а боксом сам накнадно почео да бавим.
До сад си био аматерски шампион Кентакија и Индијане. Какав ти је пут био до тог одличја и прелаза у професионалне воде?
Све мечеве које сам имао у аматерској конкуренцији сам победио осим једног где сам благо речено био оштећен што и није тако битно. Касније сам на наговор тренера који је сматрао да сам превазишао аматерски бокс почео да се озбиљно спремам и ево наступио сам у првом професионалном мечу.
Живиш у Луивилу, родном месту Мухамеда Алија. Како би описао живот у том граду, колико је бокс битан и популаран?
Овај град има боксерски педигре мада слично као и код нас у аматерском боксу нема новца који људи улажу у просперитет овог спорта. Све се практично своди на професионални бокс. Ја студирам, бавим се спортом и трудим се да живим скромно и исправно. Луисвил је у принципу мали град и сматрам да је Београд у односу на њега метропола.
Какве су ти амбиције у професионалном боксу и планови за наредне мечеве?
Тренирам укупно по пет сати дневно, и мислим да имам талента и упорности а колико ћу успети време ће показати. Најбитније је, да дајем све од себе.
Ко су ти омиљени боксери и због чега, имаш ли узора?
Најдражи боксери су ми Ненад Боровчанин и Мајк Тајсон за кога сам овде од меродавних људи чуо да је изузетно добар човек. Волим да гледам и браћу Кличко.
Многи боксери су познати по неким упечатљивим цитатима, нарочито Али. Имаш ли неки свој боксерски или животни мото?
Имам, Звезда је живот, све друго су ситнице!
Тренер ти је Даг Мајерс, познат по сарадњи са Тајсоном. Колико ти значи његово искуство и рад са њим, како оцењујеш сарадњу с њим?
Био сам почаствован што је господин Даг био у мом углу али највише сам научио од мог дугогодишњег тренера такође тамнопутог Дерека Мареја, који је ученик Дага Мајерса.
Како су наши медији пренели, имао си већу подршку публике иако си у мечу боксовао против Американца. Како си стекао толике симпатије публике?
Зато што се трудим да у животу са свим људима било које нације и боје коже будем у добрим људским односима. Изузетно сам поносан што сам Србин али сам исто тако поносан што имам пријатеље из целога света различитих раса и религија. Свуда има добрих и предивних људи. Те људе сам упознао кроз спорт, школу и живот у овом граду. Сама чињеница што у једном америчком граду много људи навија за мене много говори о мом ставу, понашању и начину и схватању живота.
Не пропушташ прилику да истакнеш порекло и клупску припадност. Како Американци реагују на то?
Врло респектабилно и са много симпатије. Увек сам се трудио да људима испричам најлепше о својој земљи и свом Београду, Црвеној Звезди, заправо само сам им отварао своје срце и душу.
Колико често имаш времена да посетиш Србију, која је последња Звездина утакмица коју си пратио на Маракани?
Задњи пут уживо на Маракани гледао сам моју Звезду против Левадије и Чукаричког пошто сам тада последњи пут био у Београду. А овде сам путовао на турнир у Чикаго када је Звезда играла против Пари Сен Жермена и Легије из Варшаве.Иначе на телевизији не пропуштам ниједну Звездину првенствену или куп утакмицу. Највише због Звезде мој отац је узео ТВ канале из Србије, ми овде и гледамо само нашу телевизију а америчке канале готово никад.
Колико пратиш тренутна дешавања у Звезди, шта највише?
Пратим свакодневно преко интернета и телевизије све могуће изворе дешавања у српском спорту. Страшно ми је жао што Ненад Ковачевић није више играч Звезде… И Никола Лазетић… Сазнао сам и да се мој љубимац Марко Пантелић тешко повредио и желим му што бржи опоравак и повратак на терен.
На нашем форуму је неко предложио чланство у клубу и реакцију маркетинга клуба. Да ли ти се неко из клуба обратио, јеси ли евентуално већ члан клуба?
Ја сам члан ФК Црвена Звезда од дана када сам се родио, и ја и мој брат. Отац је право из породилишта одлазио на Маракану, да нас учлани.
На крају, желео бих да вам се много захвалим што сте ми поклонили пажњу и време. Звезда је живот, све остало су ситнице!_______________________________________________
Упознајте "италијанску" Звезду
У Барију постоји локални тим, састављен углавном од афричких имиграната који је инспирацију за име и грб нашао у највећем тријумфу српског фудбала.Клуб је оформљен прошлог лета, већину чине имигранти из Сомалије, Бангладеша, Авганистана, тренер и играч је Мароканац Набил Ерја који је својевремено био у ПСВ Ајдховену.
Овај симпатични тим игра под слоганом "Волим фудбал - мрзим расизам", јасно је које вредности промовише, помаже уклапању имиграната у италијанско друштво, а влада региона Пуље их је финансијски помогла приликом оснивања.
Ал Амал Стелла Росса Бари има грб Црвене звезде, наравно да су инспирисани тријумфом у Барију, а за ралику од неких других тимова који играју у најнижим италијанским лигама, амбициознији су. Наиме траже спонзора који би помогао стварању јачег тима и покушају пробоја у неку од полу - професионалних лига.
Додуше, сваки почетак је тежак, прошлог викенда су изгубили у Молфети са 8:1, али не маре. Имају 27 играча, последњи су на табели, али чврсто верују у своју мисију, али и бољу будућност.
Ево како то изгледа на терену ...
_______________________________________________
Дочекао сина уз навијачку песму
Како сазнаје Пресс, Вујадин је камером снимао рођење сина Андреја уз звуке навијачких песама омиљеног клуба! Поносни родитељи су собу наследника већ опремили фудбалским сувенирима.
________________________________________________
Иво Андрић, Нобеловац и велики Звездаш
Пет деценија је прошло од доделе Нобелове награде великом српском писцу, Иви Андрићу. Ако нисте знали, Андрић је као и многи други волео спорт. И то на посебан, чудесан начин. Био је и навијач Црвене звезде. Да се зна! Са чланском картом.Путописац Зуко Џумхур причао је да му је Андрић с усхићењем, које је ретко показивао, говорио о мајсторствима са лоптом Драгослава Шекуларца, као савршеној уметности и божијем дару који имају само изузетни.
Био је редован посетилац на стадиону, на Калемегдану, на утакмицама кошаркашица Црвене звезде. Имао је своје стално место на трибини. Неретко га је дочекивао Бањалучанин Живорад Жика Пећарић, тада млади студент архитектуре и примењене уметности, касније признати академски сликар. Причао ми је:
– Звезда је тада имала сјајну екипу, Андрића је одушевљавала и игром и изгледом Смиљка Калушевић. То није ни крио. Увек се осмехивао на помен њеног имена и презимена. Ни по чему се није издвајао од осталих навијача. гледао сам га како устаје са свог места и са одушевљеном публиком аплаудира неком виртуозном проигравању или ефектном кошу.
________________________________________________
Показала бих груди и на Звездином 'северу'
Она воли Звезду - Најпознатија светска навијачица, чији је заносни деколте постао заштитни знак Парагваја, за Пресс открива да би у вечитом дербију навијала за црвено-беле,да јој гаћице коштају као просечан аутомобил, да води љубав уз техно и да би са трибина подржала Новака ЂоковићаЗаносна јужноамеричка лепотица у ексклузивном интервјуу за Пресс истиче да јој је прва асоцијација на Србију тениски број један - Ђоковић, да би волела више да сазна о нашој земљи, али и да се подједнако добро сналази на дуплерицама светских магазина и на театарској сцени, пред озбиљном публиком.
Да ли си чула за српског вечити дерби између Партизана и Звезде?
- Наравно, чак сам део атмосфере видела и на неким Јутјуб клиповима. Пошто је Црвена звезда, колико је мени познато, у црвеној и белој боји, баш као и мој Парагвај, нема сумње за кога би навијала. Ако ускоро посетим Београд, ето мене на трибинама, фудбалске мечеве не пропуштам. А можда ме и примети нека компанија из Србије, па ме ангажује за промоцију, ко зна? Мислите да имам шансе?
________________________________________________
Убедљиво најгледанији
Фудбалски клуб Црвена звезда се захваљује својим навијачима на верности и подршци.
________________________________________________
30.9.1991. - 30.9.2011. 20 година од смрти велике легенде и великог Звездаша! Легенде не умиру!
Тома Здравковић, певач за све генерације и вечити заљубљеник у црвено-беле боје
ВОЛИМ фудбалски боем
Кад смо недавно били на једном од солистичких концерата Томе Здравковића, још једном смо се уверили зашто овај кантаутор тзв. новокомпоноване музике носи епитет - певач за све генерације. У Сали која може да прими око 1000 људи било је деце од десетак година, а било је и оних у већ поодмаклим годинама. По принципу "од седам до седамдесетседам". Тома је певао за све њих, полако их загрејавао, а кад су дошли на ред хитови као што су Цигани, Цигани па О Данка, Данка, Дотако сам дно живота, О мајко моја што ме роди ... у сали је настао делиријум одушевљења. Егзалтирана маса радовала се према свом узрасту и добу.
Сада, ових врелих летњих дана (лето 1990.) Седимо у стану популарног певача, испијамо хладно пиће уз адекватно мезе и правимо друштво старом другару, великом боему из два разлога: Прво да му олакшамо муке јер је Тома недавно имао саобраћајни удес у коме је сломио кјучно кост па сад сав нервозан лежи у гипсу, а Друго, већ кад смо ту, и да направимо разговор за Звездину ревију. Уосталом са Томом ових дана кад муку мучи са повредом и можете само о фудбалу да разговарате.Међутим и ту морате да сузите. Никако о фудбалу - онако уопштено. Рецимо, о Осимовом изостављању Панчева или Савићевића из тима на Мундијалу 90 '. То никако. То би нервозног Здравковића још више унервозило. Него само о оном лепом, што Томи леже на срце и дође му као мелем на рану, а то је његова Звезда и његово виђење Звездиних фудбалских асова кроз све генерације. - Ценим Рајка Митића, Џајића, Пиксија и друге великане нашег клуба који су од Звезде напривили оно што данас јесте. Па, био бих луд кад их не би ценио. Значи не би знао ништа. А ја знам ... Гледао сам их све. Још сам долазио на стари стадион. Онда гледао из дана у дан како се диже и расте Маракана. Данас кад дођеш у Звезду имаш шта да видиш - Светско фудбалско чудо. Кажу - а партизан? ... Ма какви. То би било исто као када би упоређивао Електронску индустрију (Ниш) и Филипс. Ма глупости. Обишао сам свет, али оно што Звезда има и какав је она гигант, мало клубова може да се похвали. Међутим ... Ту Тома Здравковић застаје, отпија гутљај хладног шприцера па каже: - Не знам како ћеш то да схватиш. Уствари знам, да ћеш да ме разумеш, али не знам како ћеш све то да ставиш у новине. Да не испадне - онај индијанац нема везе са педагогијом, а прича којешта.Не разумем?! ... - Ти знаш шта сам ја све радио у животу. И не кајем се због тога. Имао сам гомиле пара, а онда сам једног дана дошао до дна живота кад сам остао без динара у џепу. Онда сам се поново дигао и данас ми не недостаје ништа. Када бих се поново родио, не бих ништа мењао. Човек треба да живи пун живот. Опет не разумем?! ... - Разумеш ... моје срце куца за фудбалере хазрдере који живе пун живот. Баш као што сам га ја живео. Они свој таленат не деле на кашичицу већ га немилице арче па шта испадне. Такви су били Шекуларац, па Срба Стаменковић, Сеад Сушић ... а из других клубова, покојни Зоран Миладиновић, пре свих. Ипак, Шеки је за све њих - индијанац! Чудо од човека! Тек сад ми је јасно оно са педагогијом. Мислиш, да не кажу: Ево Тома велики Звездаш, а овамо квари нам децу својим изјавама за новине. - Па да! Боемштини и спорт? ... То је оно што не иде. Али видиш, по мени, иде. Шта фали Шекуларцу. Остаће записан док је света и века као чудо од човека и талента. А шта ће ми више од тога. Неки кажу одиграо је Шекуларац за први тим Црвене Звезде мање од 400 утакмица, док је тамо неки, нема смисла да им сад помињем имена, одиграо много више од њега. А ја да ти сад набрајам те који су одиграли по 400 утакмица за први тим, можда, и ниси чуо за њих. Добро, ти јеси ..., али мој син који има дванаест година сигурно није. А за Шекуларца? ... Нема шансе. Чим почнеш да се интересујеш за фудбал прво ти је да чујеш за Шекуларца. Хтео или не хтео ... Тома Здравковић и данас гледа све утакмице Црвене Звезде, наравно кад му обавезе то дозвољавају. Али ако не може да се одрекне своје Звезде може макар да болује за романтичним временима која су заувек прошла .- Па јел 'ти знаш да су Шекуларац и Миладиновић били најбољи другари ван терена, ау дербију љути противници. Колико сам ноћи провео са њима у "Кристал" бару (налазио се на месту где је данас ЈУГОЕКСПОРТ продавница) - Сећам се, једне вечери у бар наврате Крца Томић, бек Црвене Звезде и Спасоје Паја Самарџић репрезентативно десно крило ОФК Београда, и - право за наш сто. Покојни Зоран Миладиновић их пусти да попију по једно пиће па им рече: "А сад 'ајде лепо кући на спавање. Ово није за вас. Немојте да радите оно зашта нисте рођени. Упропастицете каријере, а никад нећете бити уписани у листу ноћних "шмекера". Паја и Крца су тај Зоранов савет схватили сасвим добронамерно и касније, увек су истицали како им је Зоран помогао да се врате на прави пут и не праве неке глупости које им нису својствене.Из старе гарде фудбалера, популарни певач истиче и Тодора Веселиновића за кога каже: - Никад нећу прежалити што Тоза није носио дрес Црвене Звезде. За утеху и Војводина има црвено-беле дресове. (Смеје се) Какав је само то фудбалер био? ... А тек лафчина, другар ... Такав је и данас као тренер. Јел 'се сећаш кад је Војводина 1974/75 под његовом диригентском палицом освојила друго место иза сплитаког Хајдука? Ми смо те године играли нешто слабије и били трећи. Али за утеху, целе те сезоне уживао сам у игри Тозе Веселиновића. Кад се само сетим њихових утакмица: ком 'пет ком' шест.Јасно је из свега да Тома Здравковић не воли данашњи тзв. индустријализован фудбал па нам на крају овог разговора за Звездину ревију каже: - Свестан сам да је фудбал данас постао бизнис број један и да ниједан тренер не сме да ризикује и даје предност лепим над корисним. Али зар није тако и у песми у мом послу. Ја сам ипак остао онај стари непоправљиви романтик. Уосталом, сада у 52. години живота, касно је да било шта мењам. Ах, само да оздравим и изађем из ова четири зида ... Нама је преостало, на крају, само да пожелимо Томи Здравковићу да то буде што пре. Звездина ревија број 412, август 1990.
______________________________________
Видић поново у Звезди
Слике са снимања
______________________________________________
Можда нас има и на Марсу
Европско првенство у кошарци, које се одржава у Литванији, полако улази у сам финиш, следи елиминациона фаза, али један детаљ невезан за дешавања на паркету запао је за око многим представницима седме силе који прате дешавања на Еуробаскету. У општем метежу и гужви која влада у медија центрима тамошњих дворана, немогуће је не приметити стаситог Литванца, иначе новинара једног тамошњег локалног листа који све време снима и обавља свој посао у тегет мајици на којој пише 1989 - Делије Север.
Његово име је Евалдас Шемиотас, има 39. година, а љубав према Србији и Црвеној звезди стекао је боравећи на сабору трубача у Гучи, где је редован гост са девојком Моником. Такође је у Каунасу завршио курс српског језика, а на једној друштвеној мрежи чији је члан окачио је слику на којој пише "Косовас Сербијос ширдис" односно, Косово је срце Србије. Лепо, нема шта...
Фудбалски клуб Црвена звезда овом приликом позива Евалдаса да приликом следеће посете Србији сврати до стадиона Црвена звезда, где ћемо му са великим задовољством поклонити нову "униформу".
_______________________________________________
"Много пива је прошло венама" - звездаши попили 1,5 милиона литара !!!
Навијачи Црвене звезде попили су 3.1 милиона лименки Лав пива са грбом Црвене звезде!!! Акција маркетинга Црвене звезде у сарадњи са Лав пивом у овом случају достигла је невероватне цифре и мора се признати да је идеја која је потекла из нашег клуба била заиста пун погодак, а ово је још једна потврда колико је Црвена звезда велики бренд! Црвена Звезда добија 3 динара по конзерви пива.