Касалица: Знао сам да ми је Звезда суђена

Тек је свитао 27. децембарски дан 2011, а Филип Касалица је већ био превалио пола пута од Ужица до Београда. Журио је ка главном граду, на последње договоре са људима из Црвене звезде.

– Знао сам да су ми црвено–бели суђени. И кад су се појавиле вести да нема ништа од трансфера, веровао сам менаџеру да ћу на Маракану. Његова реч била ми је довољна – рекао је друговима док је „окренуо” прву туру пића по сазнању да су Слобода Поинт и Црвена звезда договорили трансфер.


Касалица јуниор добио је задатак да већ два и по сата после поднева буде на Златибору, тог 27. децембра, на последњем састанку са саиграчима и руководством ужичког суперлигаша. И испунио га, као и све претходне. Одужило се дружење до касних сати.




– Поздравио сам се са мојима Ђуром, Марићем… – рапортирао је мајци Наташи по повратку са планине, у Ужице, два сата уочи поноћи.

И окренуо нови лист. Велики и празан. Свега 15 сати касније потписао је уговор са Црвеном звездом, свестан да је овај догађај историјски за модерну историју фудбалског Ужица. Готово револуција! Ера је поново у Звезди!

– Причали су ми многи да је највећи српски клуб управо са Ужичанима бележио сјајне резултате. Прихватам то као обавезу и наслеђе Ђорића, Павловића, Стаменковића, Савића, Његуша, Вукомановића…

А само шест месеци раније био је у очају. Вратио се у Слободу, на стадион с којег је отишао као голобради дечак. Сачекала су га нека нова прича, далеко здравији клуб, члан најјачег ранга. И ниједно познато лице у екипи.

– Добио сам коначно шансу као класичан нападач. Само то је било довољно. У Хајдуку сам играо чак и на позицији десног бека, стављали су ме на крилне позиције, експериментисали…


Београд га није променио. Нити ће.

– Знам моје задатке и због чега се селим у највећи град. Осетио сам добродошлицу на Маракани и уз помоћ људи из клуба имаћу снаге да надоградим себе. Као личност и фудбалера. Професионалца.

Пекао се на лаганој ватри, упао у ковитлац осећања, иако је по сопственом признању често хладнокрвно рационалан, попут врхунских егзекутора. Првотимац Слободе, а навијач Звезде. Звездаш, а стрелац гола у дуелу са црвенобелима. Судбино, одмори мало!

– Зна се колико волим Слободу, као дете Ужица и ученик клуба са Ђетиње. Нема разлога нико да ми замере, што сам изабрао Звезду. Није то нико јавно ни учинио.

Његов осмех, дечачки кристално јасан, брзо је разоружао песимизам ко ће на пролеће бити ужичка „деветка”. Имало их је у 86–годишњој историји лоптања крај Ђетиње у изобиљу.

– Одлазим из Ужица уздигнута чела. Нема зиме за моју Слободу. Звезда јесте у проблемима, заостаје десет бодова, али трофеј није далеко. Једва чекам 21. март и дерби са Партизаном. Хоћу пехар и то одмах – имао је јасну жељу у најави 2012. Филип Касалица, нови Ужичанин у Звездином дресу.


ЗАДАТАК ОД ПРОСИНЕЧКОГ

Роберт Просинечки није много лутао. Управи је јасно рекао – хоћу Касалицу!

– Сјајно! Такве речи од фудбалске легенде могу само да се пожеле. На мени је да их оправдам на терену.

КУМОВСКА РОКАДА

Кум мења кума. Калуђеровић се сели у Јужну Кореју, уместо њега у напад Звезде стиже Касалица.

– Размењивали смо утиске, много причали у претходним данима. У ОФК Београду смо се упознали и увек добро слагали. Надам се да ћу га заменити на најбољи начин, иако задатак није лак – опрезан је нови нападач Звезде.

ЗВЕЗДИНО ДРУШТВО

Парадокс да у екипи из града у којем је рођен није никога познавао, а да у Звезди има чак четири добро позната лица, Касалица лаконски објашњава:

– Са Бајковићем сам играо у Срему, Тошићем у ОФК Београду, Вешовићем у младој репрезентацији Црне Горе. Неће бити проблема са привикавањем на друштво и екипу.