Судија: Милорад Мажић (Врбас)
Стрелци: Милуновић у 16. и Касалица у 76. минуту.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Микић (к), Максимовић, Тошић, Младеновић, Мијаиловић, Миливојевић, Евандро, Лазовић, Милуновић, Борха.
Резерве: Весић, Крнета, Димитријевић, Касалица, Мирић, Вешовић, Петковић.
ПАРТИЗАН: Стојковић, Миљковић, Рнић, Иванов, Лазевски, Камара, Бабовић, Илић (к), Томић, Вукић, Дијара.
Резерве: Илић, Аксентијевић, Станковић, Смиљанић, Нинковић, Едуардо, Марковић.
Зрело, мотивисано и Звездашки су фудбалери Црвене звезде одиграли прву полуфиналну утакмицу Купа Србије, и заслужено стекли завидну залиху пред реванш утакмицу. Након 90 минута велике борбе, резултат на семафору показивао је 2:0 у корист црвено-белих!
На крилима сјајних навијача, изабраници Роберта Просинечког урадили су оно што се од њих дуго очекивало - користили су своје прилике. Партизан је некако одлучније ушао у меч, али је Звезда искористила већ прву прилику захваљујући Луки Милуновићу који је и на трећем мечу у Звездином дресу успео да се упише у стрелце. Играо се 16. минут, Евандро је украо лопту дефанзивцима Партизана и сјајно пронашао Луку који се убацио по левој страни. Лука је имао ситуацију “један на један” са Стојковићем, а из тог дуела изашао је као победник, за велико славље и ерупцију одушевљења.
Након водећег гола, Звезда се повукла, и чинила оно што је Партизан у неким ранијим утакмицама - чекала своју прилику из полу-контри. Партизан осим прилике Дијаре након које је пребацио гол, није успевао озбиљније да запрети, мада је чињеница да су момци у црвено-белом прелако губили лопте и дозвољавали противнику да се приближи голу, и ударцима са дистанце запрети Бајковићу.
У другом полувремену, поново је Партизан имао привидну иницијативу. Како је утакмица одмицала, бивала је све отворенија, па су се опасни напади ређали на обе стране. Имали смо и среће, након што је Дијара погодио стативу, у исто место које је Евандро погодио јесенас, а овога пута фортуна је била на нашој страни. Напокон! Звезда као да је након тога добила крила, па су акције које су потом уследиле биле знатно повезаније, напади доста бржи, а крунисање надмоћи на терену уследило је у 76. минуту када је на асистенцију Борхе, Касалица био бржи од Стојковића, и другим голом на утакмици "запалио" цео стадион!
До краја меча, Лука Миливојевић је био принуђен да направи прекршај којим је зарадио други жути картон, али игач мање се на терену није осетило, јер су наши момци показали изванредну физички припремљеност, па је мало фалило да постигну и трећи гол, али је изостало концентрације у завршници напада. Звиждук судије Мажића био је почетак великог славља, играчи су најпре поздравили запад и исток, а затим дуго остали на северу где су заједно са навијачима прослављали одличан резултат пред реванш који их очекује 11. априла.
А у тренуцима док исписујемо ове редове, сат времена након утакмице, до канцеларија на Маракани и даље допире песма са севера, песма која сигурно неће престати у скорије време. Ипак, потребно је одиграти још једно полувреме ове полуфиналне приче, и постарати се да њен крај буде онакав какав сви прижељкујемо.
Звездаши, против Спартака 41.250, против Смедерева 40.621, против Партизана близу 50.000... Колико ће нас бити у суботу 24. марта против Борца?
Нема коментара:
Постави коментар