Преносимо интервју посрдством сајта МЦЗ.нет са последњим трофејним тренером Црвене звезде и првим странцем који је водио наш клуб, господином Валтером Зенгом!
Колико је било тешко доћи у Србију и преузети најбољи клуб у земљи?
„Уопште није било тешко. Штавише, када ми је председник Стојковић телефонирао нисам размишљао ни секунда. Тренирати Црвену звезду је била, и јесте, велика част.“
Да ли сада пратите дешавања у српском фудбалу и у Црвеној звезди, и уколико пратите, можемо ли да чујемо Ваше мишљење о тренутном стању у клубу?
„Увек пратим екипе које сам тренирао и увек желим да остваре врхунске резултате. Надам се да ће Црвена звезда убрзо поново сијати пуним сјајем.“
Можете ли да нам кажете Ваше мишљење о Делијама и атмосфери на Маракани?
„Феноменални навијачи, страствени и поносни на свој клуб! Каква атмосфера на Маракани!!! Имам слику ,,Делија“ коју чувам код куће. Добио сам је на поклон након финала Купа и победе над ОФК Београдом(4:2).“
Да ли планирате можда повратак у српски фудбал једнога дана? Уколико би се у годинама испред нас указала прилика, да ли бисте опет преузели Звезду?
„У овом тренутку сам задовољан ту где сам, али, наравно, када се спомене Црвена звезда не могу да кажем да ме не преплаве емоције.“
Кога из генерације коју сте предводили сматрате набољим и најпотпунијим играчем? Са ким сте имали најбољу сарадњу за време боравка на Маракани?
„Имао сам среће да тренирам једну јаку, задивљујућу екипу са интелигентним играчима, као што су Јанковић, Жигић, Баста, Дудић, Бишевац, Луковић, Стојковић, Миловановић, капитен Ковачевић. Ипак, у свлачионици, мој ослонац су били играчи као што су Ђокај и Мудринић, који су ми значајно помогли иако нису били стартери, као и Рашковић, Милијаш или Јоксимовић. Ипак, и поред тога, они су били ти који су увек први долазили и последњи одлазили са Маракане. И зато морам рећи да је та група играча била посебна, не само зато што су квалитетни играчи који поседују добру технику, већ због тога што су велики људи.“
Можете ли да издвојите играча генерације?
„Тешко је издвојити, зато што сам, понављам, имао ту срећу да предводим једну сјајну екипу.“
Да ли Вам недостаје Београд и по чему га памтите, осим, наравно, по Звезди?
„Београд је био једно од кључних поглавља у мом животу, недостају ми пријатељи као Бор (Боро Цветковић, некадашњи играч нашег клуба и члан стручног штаба Валтера Зенге, прим.аут.) или вечере у мојим омиљеним ресторанима и недостаје ми посебна атмосфера око Црвене звезде.“
Какво је Ваше мишљење о Драгану Стојковићу Пиксију као сараднику и сада као тренеру?
„Пикси је био сјајан председник, имали смо одличну сарадњу и био је челник клуба са којим сам најбоље сарађивао. Сада као тренер у Јапану остварује добре резултате и тиме показује да му је фудбал у крви.“
Од свих мечева на клупи Црвене звезде који Вам је најдражи?
„Финале Купа против ОФК Београда и победа од 4:2, након што смо губили 2:0, као и дерби против Партизана у којем је Перовић постигао еврогол, утакмица против Роме… Ма сви мечеви Црвене звезде су ми урезани у памћење, чак и они из Купа, као и пријатељске утакмице. С времена на време погледам ДВД снимке утакмица и најбоље моменте мечева.“
Сматрате ли можда да сте након успеха са Звездом погрешили што сте отишли, јер је клуб био кадар да наредне сезоне са Вама на челу оствари добре резултате и покуша да се пласира у Лигу Шампиона?
„Да, направио сам непромишљену грешку у процени. О одласку сам разговарао са председником одмах након што смо обезбедили титулу шампиона, а то је било већ после меча против ОФК Београда и наше победе од 2:0 на Маракани уз два гола Ђокића, на четири утакмице пре краја првенства. Све то зато што сам добио високе финансијске понуде из Катара и Емирата. Али, на крају схватам да је то била грешка, а да сам ја остао, можда не би отишли кључни играчи.“
Како сте доживели реми у Стразбуру и испадање из Лиге Европе у последњим секундама те утакмице?
„Изузетно тешко, имајући у виду то да је било присутно много навијача Црвене звезде, као и чињеницу да је прошло много година од како Црвена звезда није тако добро наступала у европским такмичењима. Већ смо били остварили подвиге против Браге и Роме, и то вече је требало да крунишемо једну одличну сезону.“
Како Вам је у Дубаиу? Какав је живот, а како екипа напредује првенству?
„Сналазим се доста добро, моја породица је добро, имамо прелепу девојчицу Самиру која има две године и три месеца а у марту ће добити и брата. У шампионату смо други на табели, а седмог марта почиње овдашња Лига Шампиона.“
Где бисте волели да радите у будућности?
„Сконцентрисан сам на то да радим добро и убеђен сам да ми, радећи добро и много, ништа не може фалити, тако да није важно где, већ како!“
Како памтите Роберта Просинечког као играча и шта сада мислите о њему као тренеру?
„Просинечки је као играч био феномен, а са његовим тренерским радом нисам упознат, али желим му успехе које сам и сам имао у Црвеној звезди.“
Да ли се увек трудите да остварите добар однос са навијачима или Вам то некако увек иде од руке само од себе?
„Мислим да навијачи највише цене људе који уносе страст, срце, време и посвећеност екипи, а ја то увек радим.“
Какав је осећај бити један од ретких који је водио и Палермо и Катанију?
„Осећај је исти који сам имао као кад сам постао први страни тренер у Црвеној звезди и у Стеауи из Букурешта, а то је понос!“
Можете ли да упоредите вођење једног српског клуба са вођењем Ал-Насра? А српски и италијански фудбал, појединачно?
„Не постоје параметри којима би могло да се пореди јер су то сувише велике културалне и амбијенталне разлике. Што се тиче поређења италијанског и српског фудбала, имам премало елемената да бих изнео ваљано мишљење.“
Да ли сте у контакту са неким од играча које сте тренирали у Црвеној звезди и да ли можда пратите, пре свих играче у Серији А, Бошка Јанковића, Душана Басту и можете ли, укратко, да прокоментаришете њихову сјајну форму?
„Недавно сам разговарао са Бошком и са Николом Жигићем и срећан сам због њих јер им иде добро. Срећан сам знајући да мојим играчима иде добро где год да оду.“
За крај, хвала Вам на овом исцрпном разговору и само још једно питање – коју поруку бисте желели да пошаљете навијачима Црвене звезде којима сте остали у лепом сећању?
„AVANTI STELLA ROSSA!!!“
Нема коментара:
Постави коментар