Миљан Миљанић - Отац европске Звезде

У оној Југославији, у конкуренцији Партизана, Динама и Хајдука, за седам година на клупи, имао је четири златне године, освојио је четири шампионске титуле и три купа. У уторак сахрана

ЗА све што Миљанић лоше учини, ја сам крив, јер он је мој продукт. Видите, Миљан је био апсолвент на Економском факултету, омладински руководилац, помишљао је да буде и политичар. Одговорио сам га и усмерио на фудбал. Верујте, 100 одсто сам знао како ће да се развија.

Тако је говорио Слободан Ћосић, један од оснивача Црвене звезде и по многима најбољи генерални секретар који се родио на просторима некадашње Југославије. Уз подршку тадашњег председника Душана Благојевића, искусног новинара и дипломате, решено је да Миљан добије поверење и буде изабран за првог тренера иако је имао само 36 година. И то после легендарног Рајка Митића и правог рата који је буктао у клубу.
 
"Миљан није ни једини, ни први који је са 17 година заиграо у првом подмлатку великог клуба као што је Црвена звезда. Али јесте први и једини који је фудбал почео да игра као носилац ордена за храброст, заслуженог после две године учешћа у рату "- написао је у својој књизи" Миљан "сјајни новинарски бард Славо Стојковић.
 
А затим је цитирао и Миљанића:

"Орден за храброст не може се добити преко везе. Само преко нишана. Пуцали су на мене, пуцао сам на њих. И мој деда је пуцао, и мој отац, и ја сам, и син Милош ће ако треба ".

Та храброст "научена" у ратним условима помогла му је иу фудбалском животу. Јер, већ на првом кораку су га саплитали, многи нису веровали неком ко има само 36 година. Једна генерација је отишла, а Миљан се вратио са Светског првенства у Енглеској и прихватио се посла. Звезда је тада преживљавала најдраматичније тренутке у својој историји, аматеризму је одзвонило и требало се у ходу престројити. И натерати навијаче да забораве великог Рајка, који се ужасно наљутио после смене па дуго година није ни долазио у клуб.

Миљан је кренуо у авантуру, потпуно је подмладио тим и тако су се родиле "Миљанова бебе". Уз Драгана Џајића који је био његово "животно дело", довео је Јована Аћимовића са Карабурме када је Куле имао само 12 година, а Мирослава Павловића са 24 године из Ужица. Та тројка је представљала окосницу тима. Стигли су и Ђорић, Кривокућа, затим и Дојчиновски, из омладинске школе Миљан је промовисао и Карасија, Јанковића, Дујковића, Кленковског, ау клубу је већ био Лазаревић. И тај нови, победнички тим, који је најчешће играо у саставу: Дујковић, Ђорић, Јефтић, Павловић, Дојчиновски, Кленковски, Антонијевић, Остојић, Лазаревић, Аћимовић, Џајић - постао је легендаран.
 
Храбар, креативан, увек истраживачки расположен Миљан, је са својим "бебама" чинио чуда. У оној Југославији, у конкуренцији Партизана, Динама и Хајдука, за седам година на клупи, имао је четири златне године, освојио је четири шампионске титуле и три купа. Али, није хтео да говори о "мртвој игри" у Атини, да тражи потврду прича да су играчи отровани на вечери ...

Често сам, у тренуцима када смо разговарали опуштено и незванично, покушавао да сазнам бар нешто иза кулиса. Једног поподнева у Шведској, пре него што су нас вратили са Европског првенства 1992, поново сам га питао за Панатинаикос ...

- Да ти Чича каже - уследио је јасан одговор - не треба дирати у стару рану. Било - прошло. Није ни лепо ни професионално бавити се нагађањима. Били смо најбољи, и без Џајића смо морали да Панатинаикосу дамо још неколико голова, а примили смо јефтин погодак који нас је коштао финала. Пусти то, размишљај о ономе шта ће бити сутра и прекосутра. Фудбал се, као што видиш, и даље игра ...

И то сам научио од Миљана, да поштујем прошлост, али да гледам у будућност.
 
Са Џајићем БОЉИ И од Ајакса
Једини жал, али за сва времена, остао је тај, до данас необјашњиви пораз од Панатинаикоса у Атини (3:0), у полуфиналу Купа шампиона, после сјајне игре на "Маракани (4:1) када су Грци избегли потпун дебакл.
- Да је играо Џајић сигурно бисмо, не само елиминисали Панатинаикос, већ освојили и Куп шампиона на "Вемблију", јер је Ајакс тада тек ступао на сцену - рекао је не једном Миљанић.
 
У УТОРАК КОМЕМОРАЦИЈА И САХРАНА
КОМЕМОРАЦИЈА поводом смрти Миљана Миљанића одржаће се у уторак у 12 часова у Скупштини Београда, а сахрана почасног председника ФС Србије обавиће се у 14.30 у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.