У гостима код Луке Миливојевића: На Северу са три године

Седми априлски дан 1991. године. Славље у крагујевачкој породици Миливојевић. Срђан и Наталија дочекали су да им се роди други син. Филип је добио брата.

Осми април. Срђан се појавио са „брдом” ружа у породилишту. Уручио поклоне драгој, видео синчића и пожурио у – Минхен.


– Рекао сам мојој Наташи: не могу ништа да ти помогнем присуством, одох у Немачку, Звезда игра полуфинале Купа шампиона. Победисмо 2:1, а кад сам се вратио имам шта и да видим. Преварили ме за име. Хтео сам да се зове Михајло, по деди. Мама је желела да буде Лука – кроз осмех листа сећања Срђан Миливојевић, док тапше по рамену сина, новог фудбалера Црвене звезде и једног од најталентованијих играча у Србији.


Нема веће радости за звездаша који је био у Барију чувеног 29. маја 1991. него да му син заигра у црвено-белом дресу. Срђан Миливојевић је дочекао, на породичну крсну славу Лука је потписао на Маракани уговор.

– Последњи Никољдан је био специфичан, најлепши од мог рођења. Остварио ми се сан. „Луд” сам за Звездом од малих ногу, на тату. Водио ме је први пут на Север Маракане кад сам имао три и по године – отворио је причу Лука Миливојевић Журналовој екипи у родном Крагујевцу.

Из фасцикле вади неколико доказа да није од оних који су Звезду заволели оног тренутка кад су промовисани у појачање. Поносно показује чланску карту из акције: „И ја сам звездаш”.

Ту је и још једна драга фотографија из детињства – са Звонком Милојевићем. Показује и диплому за најбољег играча Мини-макси лиге, као члан Школе фудбала „Фитнес”.


– Награду ми је уручио Љубиша Тумбаковић. Пита ме: „Сине, за кога навијаш?”. Мало ућутим, па му гласно кажем – за Звезду. А велики тренер Партизана ми рече: „Мали си, научићеш…”

Могао је Лука на Маракану знатно раније, био је у шестом разреду основне школе кад су скаути Џајићу пренели да у Крагујевцу добро игра један мали…


– Отац није хтео да чује, казао ми је да је прерано да одем од куће. Плакао сам као киша.
Звезда га је хтела други пут кад је председник био Драган Стојковић.


– Били смо на разговору код тадашњег директора школе Митра Мркеле. Брзо смо се окренули. Рекао сам Луки, идемо, није ово наша Звезда – каже Срђан Миливојевић, кога и деца као и пријатељи зову Ђиђи.

Трећа је била срећа. Роберт Просинечки је успео да доведе Луку на Маракану…

Како је Лука прославио потпис За Црвену Звезду погледајте на овом видеу