Црвена звезда – Раднички 1:1

Стадион: Црвене звезде
Гледалаца: 16.000
Судија: Миодраг Гогић

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Ћосић, Ади, Микић, Петковић, Димитријевић (Мијаиловић), Евандро (Ковачевић), Каду, Борха, Лазовић, Мезенга (Калуђеровић).

РАДНИЧКИ: Чанчаревић, Павловић, Ристић, Тинтор, Милошевић, Недовић (Стојаковић), Обровац, Петровић (Леповић), Милошковић, Костић, Спалевић.

Фудбалери Црвене звезде, одиграли су мршавих и неочекиваних 1:1 против екипе Радничког која се београдској публици представила у одличном светлу на вечерашњем мечу. Утисак је да момци Роберта Просинечког нису били на нивоу претходних утакмица, али индивидуални квалитет Лазовића је чинило се био довољан за нова три бода све до 93. минута.

Већ у другом минуту уследило је прво узбуђење, Мезенга је главом шутирао са седам метара, али прилично слабо. Пет минута касније покушао је и Каду из даљине, али није био прецизан. На наредну шансу чекало се све до 20. минута када је шут опробао и Лазовић, одапео је по лопти искоса са ивице шеснаестерца, али лопта је прохујала изнад гола Чанчаревића. Већ у следећем напада Евандро је прихватио лопту у шеснаестерцу, окренуо једног штопера гостију, али је други стигао да га изблокира. Загосподарили су црвено–бели тереном у потпуности, комбиновали, али сконцетрисану одбрану Радничког је било тешко пробити. Покушао је Мезенга шутем са двадесетак метара из окрета, али је био непрецизан.

На истеку пола часа игре пробао је и Борха, али није имао ништа више успеха у односу на своје претходнике. Након тога имали су и Крагујевчани ударац ка голу, био је то више покушај за статистику него претња за Бајковића, али већ три минута касније, имали су много озбиљнији покушај, који је Звездина јединица осујетила, избацивши лопту у корнер. Распламсала се игра пред крај полувремена, још једном је Мезенга слабо шутирао из изгледне позиције, затим следи идеалан центаршут Лазовића, трзај главом Евандра, али само до пречке. Након тога окренуо је и Борха свог чувара, али мрежа Радничког остала је нетакнута. Гол је висио у ваздуху, али се на одмор отишло почетним резултатом.

Други део почео је бомбом Лазовића, али срећа нам опет није била савезник. Фалио је завршни пас из средине, а Каду и Евандро су каснили са придодавањем Мезенги. Раднички је у 58. минуту показао зашто је најпријатније изненађење првенства, из три потеза стигли су до нашег гола, али срећом по нас, понестало им је концентрације у завршници. И онда коначно вођство. У 62. минуту, и то можда у најлошијем периоду наше игре, Лазовић је примио лопту на ивици казненог простора и са два дриблинга ослободио се чувара и погодио десни угао Чанчаревићевог гола. Осетило се након тога велико олакшање код наших играча, одмах је игра била повезанија и допадљивија за око. У 65. минуту Мезенга је напустио терен, само неколико тренутака пошто је за мало био непрецизан после ударца главом. Уместо њега, на терен је истрчао Калуђеровић. У наредних двадесетак минута играло се углавном на средини терена, Мијаиловић је заменио Димитријевића, али изузев пар покушаја ударцима са дистанце, није било озбиљнијих прилика. Како се ближио крај меча Раднички је кренуо отвореније ка нашем голу, што је нашим крилним нападачима пре свих Лазовићу отварало више простора у нападу.

И онда шок. У зауставном времену, након корнера, лопта је пала у петерац, наши играчи су лоше реаговали што су искористили Крагујевчани и изједначили резултат. Времена за поправни није било, и два планирана бода, отишла су у неповрат. Шта је ту је, морамо даље.